|
Dragi ljudi!
Siguran sam da ste se već oprostili od mog sledećeg javljanja, jer je od prošlog dnevnika prošlo par meseci! Priznajem da sam mogao da vam pišem, ali moje mentalno stanje mi to nije dozvoljavalo :-)
Mnogo se stvari izdešavalo u ovih par meseci, pa ne znam odakle da počnem! Kao što svi znate, postigao sam vrhunske rezultate u poslednje vreme i omogućio sebi ulazak u prvih 5 tenisera sveta! U Majamiju sam odigrao turnir života, a protiv Nadala u četvrtfinalu meč života! Pobeda u Majamiju mi je donela mnogo samopouzdanja i motivacije za nastavak sezone, jer sam dokazao da imam kvalitet i sposobnost da pobedjujem najbolje igrače sveta i da osvajam velike turnire! Posle Majamija sam imao iznenadjujući doček ispred Skupštine! Nije bilo mnogo ljudi, ali sasvim dovoljno da budem srećan i ponosan svojim dostignućem... Imao sam i konferenciju za štampu odmah po završetku dočeka u Skupštini koja je trajala duuuuuugo! Meni se činilo kao da je trajalo čitavu vecnost, jer sam bio jako umoran! Nakon finala u Majamiju sam hteo odmah da udjem u prvi avion i dodjem u Beograd da proslavim sa svojim najbližima i svojim narodom! Na tom dočeku nisam bio na balkonu, ali se ta želja već ostvarila nakon Pariza sa naše dve zlatne devojke (Anom i Jelenom)! O tome nešto kasnije…
Nakon dočeka, proslave i svega ostalog, morao sam opet da se vratim obavezama i teniskom terenu. Došao je na red Davis Cup koji smo igrali protiv Gruzije u Kovilovu! Meč se nije održavao u Beogradu, ali je ubedljiva pobeda bila sve sto šmo želeli! Došli smo u situaciju da posle dugo vremena udjemo u Svetsku grupu, i bićemo u prilici da to i ostvarimo pred domaćom publikom u Beogradskoj Areni u septembru! Sezonu na šljaci sam odigrao solidno do Roland Garros-a! Nisam imao dovoljno vremena da se pripremim za Monte Karlo, tako da sam odigrao malo lošije nego sto se očekivalo! Ali sam period posle toga iskoristio da se što bolje pripremim za predstojece turnire i sve se isplatilo…
Roland Garros mi je bio glavni cilj za sezonu na šljaci, kao što je Wimbledon na travi! Juče sam izgubio od Clementa u Queens-u, ali ne žalim previše, jer mi je potreban kratak odmor i dobar trening za treći Grand Slam u sezoni! Ipak, ono što vas verovatno mnogo više zanima je šta se to sve dešava van terena! Tradicionalno vam pišem o tim stvarima, ali ne smem da prelazim granice, da neki ljudi to ne bi pogrešno shvatili…
Pred docek posle Pariza smo bili nervozni i skeptični, da li će sve to uspeti, da li će biti ljudi, da li ovo, da li ono!? Na kraju je sve ispalo kako treba, ispraćeni smo od strane 15000 ljudi ispred Skupštine, i ništa ne može zameniti taj osećaj! Držali smo zastavu ponosno, svi srećni i zadovoljni, ali ovo je tek početak… Daćemo sve od sebe kako bi se tamo sto pre vratili…
Moram da napomenem da se proslava nastavila i posle dočeka! Nemamo puno prilika da izlazimo u Beogradu, tako da smo morali da iskoristimo jedinstvenu priliku… Bilo je super, muzika, osmesi, šampanjac, pravo GALA veče! Hehehehe… Ne, nismo bili samo nas troje, bilo je mnogo ljudi, čak su i porodice bile sa nama! Ovo je bila napomena za one koji misle svašta. Da, setio sam se… Ne znam da li znate, ali sam u Beogradu proslavio svoj jubilarni 20 rodjendan! Povod je bio još veci, jer sam u poslednjih par meseci napravio najveće uspehe u karijeri! Najlepši rodjendan do sada, ali ne zbog poklona i mesta, nego zbog činjenice da su svi ljudi koji mi znače u životu i koje volim bili to veče da proslave zajedno sa mnom! Verujem da ste imali priliku i da vidite par klipova sa rodjendana… S obzirom da volim ponekad da zapevam iskoristio sam priliku, jer je bio bend sa instrumentima na žurci! Pevali smo Proud Marry, i onda obradu MOLITVE, koju je gospodin Sergej Trifunović izmislio… Ma bilo je neverovatno!
Marko Djoković (moj brat) je osvojio državno prvenstvo do 16 godina! Mareeee šampioneeeeeeeeee! Time je sebi obezbedio ucešće na Evropskom prvenstvu u svim konkurencijama! Tu je naravno mladji, ali uvek neugodni Djordje Djoković, koji polako stiže i prestiže oba brata! Čuvajte se ljudi, velikom brzinom nailazi voz sa porodicom Djoković koji nema nameru da se zaustavlja! :-)
Vidim da naši mladi fudbaleri haraju Evropom, i nadam se da će se kući vratiti sa titulom! Želim im sve najbolje… AJMO CRVENI!
To je to za sada, puno vas pozdravljam…
Peace and respect,
West side yo yo yo,
Nole
|
